Ranjena srna
Sama. Prevarena. Bolesna od samoće, uvreda i poniženja. Zašto baš ja? Pitam se po ko zna koji put. Nikada ti nisam dala povoda za to. Nisam zaslužila. Zar ti 23 godine baš ništa ne znače.
2010. Najgora godina u mom životu. Izgubila sam posao, tebe, ma, izgubila sam ceo život!
U život me drže još samo moja deca(ljubi ih majka). Divna deca, jos bolji studenti a ja nemam da im pružim ni ono najosnovnije. Ti imaš, a deliš im kao kašičicom. Znam, to je zato što su na mojoj strani. Znaju da sam sve podredila vama trojici. Zato me vole najviše na svetu. Ti primećuješ prezir u njihovim očima i to te boli. Mislio si da oni ni ovoga puta neće saznati. Život bih dala da tvoje i njene poruke nisu pročitali. Ja im ni do sada ništa nisam pričala. Uzdao si se u svoj kredit kod Boga. Slučaj je hteo da su rate došle na naplatu. Odrasli su i sada ih se sve to dotiče.
Ja i dalje glumim veselu i duhovitu mamu. Ponekad osete tugu ili suze u mom glasu. Ja ih lažem da sam prehlađena i da je sve u redu. Strah me je za njih. U tim godinama svaka trauma može odvesti na stranputicu.
Da nije njih, odavno bih otišla. Bože molim te samo decu da "izvučem"! Ne tražim mnogo.
